Dispraksija

Dispraksija

Razvojna dispraksija je neurološki poremećaj koji je povezan sa organizacijom taktilnih (putem dodira), vestibularnih (u vezi sa čulom ravnoteže) i proprioceptivnih (u vezi sa položajem, pokretima tela) oseta, i koji ometa motorno planiranje. Problem koji stoji u osnovi je nedovoljna
zrelost ili nedovršenost procesa u mozgu koji se manifestuje kao teškoća da se pokret planira i izvodi adekvatno i efikasno.
Kod zdrave dece, neurološki putevi se jačaju kroz razvoj i učenje, a kod dispraksije mozak ne dopušta potpuni prenos neurona. Stoga deca s dispraksijom trebaju mnogo vremena kako bi naučila neku novu aktivnost koju zdrava deca nauče spontano i kroz igru. Kada dete nauči
određene obrasce pokreta kroz ponavljanje istoga, dolazi do toga da je planiranje aktivnosti gotovo refleksno. Mozak je podeljen na levu i desnu hemisferu koje sarađuju. Kod dece s dispraksijom te dvije hemisfere ne rade harmonično i nema željenih rezultata.
Dete sa dispraksijom se čini vrlo neefikasnim, sporim, nespretnim, neodmerenih pokreta. Dete koje ima dispraksiju ima teškoće da se samo oblači, posebno da zakopčava dugmad ili vezuje
pertle. Često mu se desi da se sudara sa predmetima ili osobama. Sporije savladava motorne veštine koje ostala deca savladavaju bez teškoća, kao što je samostalno pijenje bez prosipanja ili
jedenje. Mogu imati snižen tonus i delovati mlitavo i slabo. Problem im predstavljaju redosledi, pamćenje pravila i istovremeno izvođenje dve radnje (na primer: hodanje i pričanje, skakanje i
pljeskanje…). Vrste dispraksije Postoje tri glavne vrste dispraksije, a to su:
 motorička,
 oralna i
 verbalna dispraksija.
Tretman dece sa dispraksijom mora biti individualan i jasno definisan. Mora se dobro uraditi procena organizovanosti psihomotorike, praksične organizovanosti, gnostičke organizovanosti i
praktognostička organizovanost. To nam otkriva u kojoj meri i na koji način je narušena praksija deteta. U tretmanu dete treba vratiti na početni nivo, odnosno nivo psihomotornog fukcionisanja
kojim je dete ovladalo bez obzira na uzrast deteta. Nesklad u najranijim fazama razvoja leži u osnovi poremećaja psihomotorike. Neposrednim uticajem na ponovno prevežbavanje i uvežbavanje osnovnih motornih pokreta deteta podstičemo sazrevanje i ubrzavanje motoričkih
sposobnosi u celosti.

Dušica Damjanović, dipl. defektolog-somatoped

 

 

Share-alt Share on facebook Share on twitter Share on linkedin Viber Facebook-messenger Share on whatsapp