Питајте стручњака

Prva riječ treba da se javi oko godinu dana. Kada kažemo prva riječ, mislimo na prvu riječ koja je funkcionalna, odnosno upotrebljena smisleno i u pravom trenutku (npr, kadase dijete obrati mami i kaže mama).
Mnogi roditelji na pitanje logopeda kada se javila prva riječ odgovaraju da je to bilo oko šestog ili osmog mjeseca. U tom periodu dijete udvaja slogove (ma-ma, ta-ta), a roditelji misle da je to bila prva
riječ.
Dipl. logoped Sanja Brežančić

Dijete bi do dvije godine trebalo izgovarati pedesetak riječi, te nakon toga početi usvajati nove riječi svakodnevno. Rečenice bi trebale biti minimalno s dva člana, npr: „Daj bebu“, „Vidi loptu“. Trebalo bi se koristiti kratkim pitanjima poput „Gdje voda?“ „Gdje tata?“.Dijete koje u dobi do dvije godine ne govori prema ovakvom primjeru tj. kad govori manje riječi od vršnjaka, koristi kraće i jednostavnije rečenice od vršnjaka, često ispušta
i/ili zamjenjuje slogove u višesložnim riječima (npr. POLKOPAC umjesto POKLOPAC), često čini takve greške u izgovoru glasova da je govor ponekad teško razumljiv okolini, ima teškoća u razumijevanju naloga i pitanja okoline. Tada je potrebno javiti se logopedu kako bi se moglo procijeniti postoji li razlog za uključenje u terapiju ili je dovoljno samo savjetovati roditelje na koji način će pomoćisvom djetetu.
Često naglašavamo potrebu za ranom intervencijom jer je tada terapija najviše učinkovita.

Dipl. logoped Sanja Brežančić

U dobi između tri i četiri godine kod djeteta se javlja ubrzan razvoj jezičkih i govornih sposobnosti, tj. imaju veći rječnik, postaju svjesni događanja u svijetu oko sebe, te imaju puno pitanja i puno misli.
Kako bi sve što im se događa u malim glavicama mogli izgovoriti, potrebno je puno planiranja i truda, te često motorički razvoj ne može pratiti sve što im se događa u glavi. Tada dolazi do tzv. „zamuckivanja“, ponavljanja prvog glasa u riječima (m-m-m-m-mama) ili prvog sloga (ma-ma-ma-ma mama), te produžavanja (mmmmmmmm –mama).
To su tzv. „normalne“ netečnosti koje se često pojavljuju kod djece te dobi, kada je razvoj jezika i govora ubrzan.
Ukoliko dijete ne obraća pažnju na to, ne pojavljuju se napetosti prilikom takvog govora, dijete je otvoreno, ne srami se govora i ne izbjegava ga, ne pokriva usta prilikom govora, takve netečnosti traju kraće od 6 mjeseci, tada nema razloga za brigu.
Međutim, ukoliko takvi simptomi traju duže od 6 mjeseci I jačeg su intenziteta, potrebno je potražiti pomoć I savjet logopeda.  

Dipl. logoped Sanja Brežančić

U pitanju sam izdvojila glasove L i R zbog toga što je to najčešći poremećaj izgovora zbog kojeg se roditelji javljaju logopedu.
Jedno od najčešćih pitanja roditelja koje čujem jeste „Do kada djeca moraju tačno izgovarati glas R?“ Odgovor na to pitanje je već oko 5. godine ukoliko dijete ne izgovara taj glas, već mu je samo napravilo mjesta, tj. ne zamjenjuje ga nekim drugim glasom. Ukoliko dijete taj glas izgovara mijenjajući ga glasom L, J, V ili se čuje kao „grleno, englesko r“, tada je potrebno i ranije, već oko 4. godine uključiti se u terapiju.
Dipl. logoped Sanja Brežančić

Координација представља аутоматизацију хармоничних, естетских и рационалних радњи. Основа координације је ниво доживљавања своје телесности као ослонца тела, као извора и координатора низа покрета који чине психомоторну активност. Координација зависи од нивоа мишићног тонуса, функционалне диференцијације мишићних група и способности савладавања равнотеже.
Неспретност током покрета или поремећаји развојне координације описани у ДСМ-ИВ (АПА, 1994) добијају све веће признање као значајно стање у детињству. Јавља се код деце 5-151ТП3Т. У пракси се процењује:

• Координација покрета горњих екстремитета
• Координација покрета горњих и доњих екстремитета
• Координација покрета горњих и доњих удова према ритму

Подстицање развоја координације постиже се укључивањем детета у програм за развој координације.

Припремила: Ана Лукић, магистар сметњи у развоју

Превенцију поремећаја говора треба започети много пре рођења бебе. Оптимално добри услови током целе трудноће су од великог значаја, посебно у првом тромесечју, када се формира нервни систем детета и укупна органогенеза. Већина малформација лица и говорних органа
настаје током ембрионалног развоја и може бити узрокован: конзумирањем алкохола, пушењем, ношењем неудобне и уске одеће, одређеним болестима мајке, токсикозом, тровањем, психичким и
физичке трауме током трудноће. Опште превентивне мере су неопходне за свако дете и манифестују се у здравом животу сваког родитеља,
пре и током трудноће мајке, у правилном и богатом подстицању развоја говора. Међутим, постоје деца којима је потребна специфична и интензивнија превенција. Реч је о деци која припадају „ризичној групи”.
Корисник права на рефундацију подноси захтев надлежном центру, који на захтев доноси решење о признавању права на рефундацију.
Рад на пола радног времена може се одобрити на период од годину дана, уз могућност продужења тог периода у складу са законом којим се уређује радни однос. Приликом одлучивања о трајању овог права, надлежна здравствена установа узима у обзир налаз Комисије за процену потреба и усмеравање деце и омладине са сметњама у развоју.

Право на повраћај зараде исплаћене за време рада на пола радног времена ради повећане неге и бриге о детету са сметњама у развоју има право на рефундацију за једног од родитеља детета ометеног у развоју, односно усвојиоца. родитељ или лице коме је надлежни орган старатељства поверио дете.на негу и негу које није смештено у здравствену или социјалну установу.Корисник права на рефундацију подноси захтев надлежном центру, који на захтев доноси решење о признавању права на рефундацију.Рад на пола радног времена може се одобрити на период од годину дана, уз могућност продужења тог периода у складу са законом којим се уређује радни однос. Приликом одлучивања о трајању овог права, надлежна здравствена установа узима у обзир налаз Комисије за процену потреба и усмеравање деце и омладине са сметњама у развоју.

Николина Јованић дипл. социјални радник

Успешној артикулацији гласова претходе, између осталог, усмене вежбе. Циљ је побољшати моторичку функцију мишића орогастричне регије: Неке од вежби су:
Вежбе језичке обуке;
Вежбе лизања усана;
Вежбе додиривања горње усне језиком (намазати са мало еврокрема или меда, пекмезом на горњој ивици усне и реци детету да покуша да га поједе, да лиже усну језиком, ако не може самостално да покаже пример).Вежбе за надувавање образа са задржавањем ваздуха, покушајте са водом ако може да задржи воду неколико секунди а ти бројиш до 3, а касније до 5. Вежбе гргљања (имитирати испирање уста водом док перете зубе).Вежбе дувања папира или свеће (дувати папир у даљину, па покушајте да га усмерите у једном па у другом смеру; прво угасите свећу, па повећајте растојање и покушајте да савијете пламен свеће). Вежбе истезања усана у осмех и скупљања у пољубац – напућивање усана (када може да изведе одређени покрет, покушај да их споји и убрза). Вежбе латерализације језика уз помоћ лизалице, померите лизалицу са једне на другу страну језика без употребе руку. Ставите комаде хране (најчврстију храну коју дете једе) са стране зуба тако да их дете загризе, и поновите то неколико пута са обе стране.Прављење гримаса испред огледала док изговара дуге самогласнике (аааааа, ееееее, ииииии, 0000)

Како подстаћи развој говора код детета?

Кроз низ вежби можемо стимулисати развој говора.

Неки од њих су: 

Вежбајте како да рекламирате животиње

(ономатопеја);

Именујте делове тела и покажите их испред огледала;

Наведите субјекте и особе са којима дете среће;

Опишите сваку радњу која се изводи са дететом (реченице: кратке, благо растегнуте, наглашене, поновите их 2-3 пута за редом).

Имитирајте различите емоције док их изговарате (нпр. за дуготрајну тугу аааааааа..., за изненађење оххххххх..., за умор хххххуууу...)

Игра кола са ударањем и објашњавањем шта се десило...(упс...бум, бр-бр-бр...)

Стављање облика у калупе: а) круг, б) коцка, в) троугао, г) сложенији облици;

Користите играчке које се навијају;

Кад год је то могуће, дајте детету могућност да током игре, оброка, облачења, у парку бира: „хоћеш ли поморанџу или воду?“ Хоћемо ли да читамо причу о меду или о возовима? „Хоћеш ли жуте или плаве чарапе?“

Увек покажите ентузијазам и радост у активностима које укључују комуникацију (вербалну комуникацију). Понекад карикирајте свој ентузијазам, важно је да дете то примети.

Ако дете каже „дај ми“, а знаш да хоће, на пример, воду, онда кажеш „дај ми воде“. Покушајте да направите више реченица у којима се помиње реч вода. Тада дете има веће шансе да се сети да је то вода.

Увек му дајте довољно времена да одговори и буди стрпљив.

Дипломирани логопед, Сања Брежанчић

Социјална историја је један од најважнијих писаних докумената социјалног радника. Прати животни пут клијента од његовог рођења до тренутка када је у његов живот ушао социјални радник. Социјална анамнеза се користи за утврђивање околности које су утицале на развој и избор клијента и за утврђивање правца који би могао помоћи клијенту да се определи за изборе који би помогли развоју његове личности и животних околности.
Основна сврха је креирање документације о кориснику, односно писане документације између социјалних радника и других служби и стручњака укључених у рад са клијентом, ради преноса и очувања релевантних података. Циљ друштвене анамнезе огледа се у добијању што бољег увида у:

● личност клијента,
● околности које су га обликовале,
● његове тренутне околности,
● духовне, економске и друштвене способности да утичу на околности

Важно је да социјални радник омогући родитељу да вербализује своје страхове и стрепње у вези са боравком детета у тој установи. Родитељу се дају све потребне информације о дописима боравка његовог детета у Установи. Током боравка детета, социјални радник планира своје сусрете са родитељима, колико год је то могуће. Такође, ако постоје могућности, може се организовати рад у друштвеним групама са родитељима. Уз учешће родитеља у групи могуће је брже остварити циљеве. Овакав начин рада је ефикаснији јер су родитељи спремни да се мењају брже него у индивидуалном социјалном раду.

Успешан социјални рад са родитељима директно утиче на социјализацију детета. Најбоље је ако социјални радник први контакт са родитељима оствари приликом првог доласка детета стан. Важно је да социјални радник омогући родитељу да вербализује своје страхове и стрепње у вези са боравком детета у тој установи. Родитељу се дају све потребне информације о писмима боравка његовог детета у Установи. Током боравка детета, социјални радник планира своје сусрете са родитељима, колико год је то могуће. Такође, ако има могућности, са родитељима
може се организовати и рад у друштвеним групама. Уз учешће родитеља у групи могуће је брже остварити циљеве. Овакав начин рада је ефикаснији јер су родитељи спремни да се брже мењају
већ у индивидуалном социјалном раду.

Дефектолог је стручни сарадник који се бави хабилитацијом, рехабилитацијом, образовањем и социјалном заштитом деце и омладине са сметњама у развоју, као и особа са инвалидитетом. Области рада ових стручњака су:

• превенција (примарна, секундарна и терцијарна);
  рана интервенција;

• детекција;
• дијагностика са прогнозом;
• планирање и спровођење индивидуално прилагођених третмана;
• евалуација напредовања детета;
• оспособљавање за свакодневне животне активности и самосталан живот у заједници;
• социјализација;
• стручно усавршавање.

Дефектолози прате развој детета одмах по рођењу, како би благовремено отклонили, ублажили или надокнадили евентуална одступања од норми правилног развоја. Такође, стимулишу укупан развој људи са широким
спектар сметњи у развоју, као што су: особе са моторичким инвалидитетом, особе са интелектуалним тешкоћама, особе са оштећењем вида (слепе и слабовиде особе); лица
са специфичним сметњама у развоју (дислексија, дисграфија, диспраксија, дискалкулија);
особе са поремећајима пажње, особе са поремећајима понашања; особе са вишеструким инвалидитетом и др.
Право време да потражите помоћ дефектолога је тренутак када приметите да ваше дете одступа од норми за календарски узраст. Ова одступања се могу односити на било коју област развоја деце: област финих моторичких вештина; графомоторика; бруто моторичке способности;
когнитивне способности; академске вештине и сл.

припремљен,
Ана Лукић, дипл. професор дефектологије

Право на дневну негу обухвата различите врсте организованих дневних услуга и боравка ван сопствене породице кроз које се пружају исхрана, нега, старатељство, брига о здрављу, васпитању и образовању, психосоцијална рехабилитација, радно занимање и друге услуге.
Дневни боравак се може обављати у другој породици, установи социјалне заштите, посебним центрима или дневним боравцима које организују и пружају јавне установе, удружења грађана, верске заједнице и друга правна лица.
Право на свакодневну негу имају дете и одрасло лице које има право на смештај у установу или старање у хранитељској породици и друго лице коме је због психосоцијалних тешкоћа и других неповољних животних околности потребан овај облик заштите. заштите, на основу решења Центра.

Корисници могу да остваре право на дневну негу у УСЗ Центру за специјалистичке социјалне услуге „За мајку и дете“ путем услуга које пружа надлежни центар за социјални рад. За остваривање овог права неопходно је да постоји потписан уговор о сарадњи између УСЗ Центра за специјалисте социјалне службе „За мајку и дете“ и надлежног центра за социјални рад. Услов за остваривање права на свакодневну негу детета, које ће се финансирати из буџета месне заједнице, јесте да постоји Решење надлежног првостепеног органа старатељства.

Према развојној норми, двогодишња деца треба да имају и функционалне речи (углавном именице). Ако ваше дете нема ни једну функционалну реч, обратите пажњу на следеће:

• Колико је брбљања присутно у спонтаној игри; слоговни израз;
• Да ли имитира једноставне моторичке радње (па-па, дај, пљесне, удари руком о сто) после тебе;
• Да ли своје потребе изражава гестуално – упирући прстом у жељени предмет;
• Какве фине моторичке способности има - прецизне покрете прстима, убацивање иглица, уметање чипса,
  низање переца, стављање каменчића у флашу...;
• Да ли има основну ономатопеју – опонашање звукова из природе;
• Да ли је игра функционална за њега;

Ако неки од горе наведених сегмената недостаје, обратите се најближем логопеду.
Ако су сви поменути сегменти присутни, погледајте разумевање (замолите га да покаже предмете током игре), покушајте да учествујете у функционалним играма као што су: вожња аутомобила, играње плишаним играчкама, скривање предмета...
Покушајте да разговарате са дететом што је више могуће, искључите било какву врсту приказа екрана (мобилни телефони,
ТВ).